Slučajno ili ne, ali one i ja smo vršnjaci, prva eKnjiga je nastala 1971. godine, a to je godina i mog rođenja. Ako i dalje mislite da smo mlade, još bolje.
Za TRUEDESIGNSR piše bloger Marijela Miletić
Za TRUEDESIGNSR piše bloger Marijela Miletić
Nedavno sam na svom blogu pisala o eKnjigama kao o jednom segmentu eSveta, pri čemu sam istakla prednosti i, uslovno rečeno, nedostatke. Tekst je izazvao različite komentare pa sam rešila da temu još detaljnije obradim.
Pojedini su se složili sa mojim gledanjem na stvar, a pojedini se tvrdoglavo drže onoga „da je poseban osećaj držati knjigu u rukama, itd, itd…“. Pri tom ja i dalje ne vidim zašto bi iko od nas morao da se odluči za jednu opciju? Po mom mišljenju, eSvet, a pod tim podrazumevam i njegov sastavni deo, eKnjige, postoji kao sastavni deo našeg (realnog?) sveta, pri čemu mi sami pravimo balans između njih. Niko nikada od nas nije tražio da pravimo izbor.
Ali da krenem redom. U prvom postu sam navela da je moja inspracija za tekst bila Negoslava ali nisam bila dovoljno precizna i navela da je autor pomenutog teksta Nenad Ristić, grafički dizajner, koji je bio gost na Negoslavinom blogu. Ovom prilikom ispravljam propust, tim pre što sam apsolutno saglasna sa svim što je Nenad naveo u tekstu.
Neću se previše zadržavati na onome što sam već navela u predhodnom postu, koji možete pročitati ovde. Pozabaviću se nekim novim detaljima.
Za početak, treba istaći da eKnjige nisu baš tako skoro nastale. Slučajno ili ne, ali one i ja smo vršnjaci, prva eKnjiga je nastala 1971. godine, a to je godina i mog rođenja. Ako i dalje mislite da smo mlade, još bolje.
Smisao nastanka eKnjiga je bio u tome da se pojedine knjige besplatno distribuiraju putem interneta i tako postanu dostupne većem broju čitalaca. Na žalost, kod nas još uvek nisu dovoljno zastupljene, tako da se nemerljivo veći broj naslova može naći u verziji na engleskom ili nekom drugom jeziku. Čak i ovde se nalazi jedna od prednosti eKnjiga. Moj engleski nije baš toliko savršen da mogu čitati knjige bez problema, posebno ne stručnu literaturu, ali tu u pomoć priskače Google translate, tako da je čitanje znatno olakšano. Kad se samo setim koliko mi je vremena trebalo nekad da u rečniku tražim nepoznate reči…
Dalje, svi mi imamo različita interesovanja. Ja sa skoro jednakim žarom čitam „Estetiku“ od Hegela, novi roman Isidore Bjelice, Gastronomadov kuvar, ili neki roman epske fantastike.
Pojedini su se složili sa mojim gledanjem na stvar, a pojedini se tvrdoglavo drže onoga „da je poseban osećaj držati knjigu u rukama, itd, itd…“. Pri tom ja i dalje ne vidim zašto bi iko od nas morao da se odluči za jednu opciju? Po mom mišljenju, eSvet, a pod tim podrazumevam i njegov sastavni deo, eKnjige, postoji kao sastavni deo našeg (realnog?) sveta, pri čemu mi sami pravimo balans između njih. Niko nikada od nas nije tražio da pravimo izbor.
Ali da krenem redom. U prvom postu sam navela da je moja inspracija za tekst bila Negoslava ali nisam bila dovoljno precizna i navela da je autor pomenutog teksta Nenad Ristić, grafički dizajner, koji je bio gost na Negoslavinom blogu. Ovom prilikom ispravljam propust, tim pre što sam apsolutno saglasna sa svim što je Nenad naveo u tekstu.
Neću se previše zadržavati na onome što sam već navela u predhodnom postu, koji možete pročitati ovde. Pozabaviću se nekim novim detaljima.
Za početak, treba istaći da eKnjige nisu baš tako skoro nastale. Slučajno ili ne, ali one i ja smo vršnjaci, prva eKnjiga je nastala 1971. godine, a to je godina i mog rođenja. Ako i dalje mislite da smo mlade, još bolje.
Smisao nastanka eKnjiga je bio u tome da se pojedine knjige besplatno distribuiraju putem interneta i tako postanu dostupne većem broju čitalaca. Na žalost, kod nas još uvek nisu dovoljno zastupljene, tako da se nemerljivo veći broj naslova može naći u verziji na engleskom ili nekom drugom jeziku. Čak i ovde se nalazi jedna od prednosti eKnjiga. Moj engleski nije baš toliko savršen da mogu čitati knjige bez problema, posebno ne stručnu literaturu, ali tu u pomoć priskače Google translate, tako da je čitanje znatno olakšano. Kad se samo setim koliko mi je vremena trebalo nekad da u rečniku tražim nepoznate reči…
Dalje, svi mi imamo različita interesovanja. Ja sa skoro jednakim žarom čitam „Estetiku“ od Hegela, novi roman Isidore Bjelice, Gastronomadov kuvar, ili neki roman epske fantastike.
Setite se samo evoluiranja knjige… Od slikovnog pisma na zidovima pećina, preko kamenih ploča, pergamenata, papira, pa do savremenih eKnjiga.
Bez obzira na materijal na kome su pisane, to su bile i ostale knjige. Sa ili bez prefiksa „e“, knjiga je knjiga i knjiga je da se čita. Manje treba obraćati pažnje na formu, a više na suštinu. Bitan je sadržaj knjige i da knjiga ima čitalaca, sve ostalo je sekundarno.
Setite se samo đačkih dana (nas ili naše dece, svejedno) kada smo danima čekali u biblioteci da pozajmimo neku knjigu koja je potrebna za lektiru. Uz eKnjige tih problema više nema. Kao ni one famozne rasprave oko gašenja svetla… EKnjige mogu da se čitaju i u mraku…
Lično ne smatram da će eKnjige dovesti do nestanka knjiga, kako neki predviđaju. Smatram da će one doprineti očuvanju knjiga i većem interesovanju za iste. Naša deca koja odrastaju u okruženju novih tehnologija, svakako će biti zainteresovanija za čitanje kada im je knjiga dostupna u njima bliskom obliku.
Pomislite koliko je prostora i novca potrebno, da budete u toku sa svim što vas zanima.
Ilustracije radi, jedna memorijska kartica veličine 32 x 24 mm i kapaciteta 16GB košta nešto manje od 1.000,00 dinara, a jedna prosečna eKnjiga zauzima nepunih 200MB. Dalja računica je jednostavna. O troškovima štampanja knjiga, i ceni štampanih izdanja da i ne govorim.
Ilustracije radi, jedna memorijska kartica veličine 32 x 24 mm i kapaciteta 16GB košta nešto manje od 1.000,00 dinara, a jedna prosečna eKnjiga zauzima nepunih 200MB. Dalja računica je jednostavna. O troškovima štampanja knjiga, i ceni štampanih izdanja da i ne govorim.
RSS Feed
